UPIDIV | Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine | Association of Applied Arts Artists and Designers of Vojvodina

Viktor Juriga i Zvonko Sarić – „U zrcalu“

Zaglavlje-web

Izložba „U zrcalu“ Viktora Jurige i Zvonka Sarića od 8. do 20. septembra 2015. god. u prostoru Galerije Forma, Ilije Ognjanovića 3 u Novom Sadu.

Iz kataloga:

U zrcalu

Ovde je nekada bila Vojnić kurija, jedna od retkih baroknih građevina stare Subotice, srušena u bombardovanju u Drugom svetskom ratu. Tako je izgubljena prilika da uz Srpsku pravoslavnu crkvu i Franjevački samostan grad sačuva nešto svoje barokne graditeljske prošlosti. Na njenom mestu izgrađen je Radnički dom – korbizjeovska zgrada velikih nada, a pokazaće se i iluzija i zabluda. Uz Gradsku kuću, možda i nema zgrade u kojoj je boravilo više Subotičana: na kursevima šivenja i jezika, kulturnim i političkim tribinama, skraćenim osnovnim školama za odrasle i fakultetima za mlade. Ali, i raznim komitetima, odborima, obračunima i prevratima. Pa i izložbama. Ova izložba Viktora Jurige i Zvonka Sarića sublimira prošlost, i ove zgrade i nas, pa i više od toga. Radnički dom je uvek bio pun ljudi, ali ne i na ovim fotografijama Zvonka Sarića. Sve je pusto, tiho, kao napušteno. Ali samo prividno. Jer ako bolje zagledamo, spazićemo po pustim hodnicima i ćoškovima Radničkog doma nas same, ili bar deliće nas u igri ogledala, lucidnoj ideji Viktora Jurige, Sarićevog kompanjona u pripremi ove izložbe. Ali samo delove nas, deliće, koliko se već ogledaju u nepravilnim oblicima ovog kaleidoskopa prošlosti. Drugi su naši delovi na drugim mestima, na nekim drugim ogledalima. Ali i ovo što danas vidimo ili ćemo tek videti, svedoči o nama kao svedocima zbivanja u Radničkom domu i oko njega, nama učesnicima, našim zaslugama ali i odgovornosti za sve što nam se događalo. Nisu to dokumenta za utvrđivanje našeg minulog rada i dela, ili možda sud o našoj ulozi u maloj gradskoj istoriji, ali su iskra podsećanja na prošli život. A šta će ovi izlomljeni delići nas samih izazvati u nama, to ćemo znati samo mi kada se spazimo u ogledalima. Svako za sebe i u sebi. Ta nepredvidivost, šta će se zbiti između svakog gledaoca i svake od ovih slika, koje će emocije poteći iz nas i iskrsnuti ponovo već zaboravljeni trenuci, najuzbudljiviji su trenutak ove izložbe.

Boško Krstić

 

O autorima:

Zvonko Sarić (Subotica, 8. ožujka 1963.), pjesnik, romanopisac, kritičar i esejist. Izlagao vizualnu poeziju i mail-art na više grupnih međunarodnih izložbi. Aktivno sudjeluje u signalističkom stvaralačkom pokretu od 1996. godine. Suradnik je internacionalne revije Signal. Prevođen na mađarski i engleski jezik. Pojedina djela ovog autora nalaze se u legatima signalizma u knjižnici SANU, knjižnici Katedre za srpsku književnost s južnoslavenskim književnostima na Filološkom fakultetu u Beogradu, Narodnoj knjižnici Stevan Sremac u Nišu i u Historijskom arhivu Beograda. Od 1996. do 1999. godine autor je i voditelj radijske glazbene emisije Žuta podmornica protkane mixmedialnim komentarima na subotičkom YU ECO radiju. Kraće vrijeme je živio kao Jacques Roux u predstavi Marat-Sade, koju je u subotičkom kazalištu režirao Peter Ferenc. Sa rock grupom Sherbet Underground objavio istoimeni album (Metropolis records, Beograd, 1995.). Pomoćnik je i zamjenik odgovorne urednice u tjedniku Hrvatska riječ, istoimene NIU u Subotici.

Objavljene knjige poezije: Operi zube i kreni (1989.), Šinjel do svanuća (2001.), Neonski zavrtanj (2004.), Povjeruj u vlastitu smrt (2013.) Knjige proze: Ukrotitelji (kratka proza, 1995.), Anđeli na oštrici sna (roman, 1997.), Hvatač duše (roman, 2003.), Prosjački banket (roman, 2007.). Ogledi i književna kritika: Preko granice milenija (bibliografsko izdanje, zajedno s Ilijom Bakićem, 2005.). Bookworks: Želite li da besplatno letite? (vizualna poezija, zajedno s Ilijom Bakićem, 1997.).

Izbor iz literature:
Milivoje Pavlović: Avangarda, neoavangarda i signalizam, Prosveta, Beograd 2002; 91, 173, 261, 312, 316, 357, 385
Žarko Đurović: Vizure svjetova, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Podgorica 2003; 336-337
Milovan Miković: Iznad žita nebo, Hrvatska čitaonica Subotica i Dora Krupićeva Zagreb, 2003;
Miroljub Todorović: Tokovi neoavangarde, Nolit, Beograd 2004; 37, 40-41, 42-43
Radivoj Šajtinac: Slovocikli nad Panonijom, Dnevnik LX-19761, Novi Sad 2002; 20
Draginja Ramadanski: Život u oblaku ljubavi, Orbis 2-3, Kanjiža 2002; 54-56
Fekete J. Jozsef: Color Neon, Orbis 2-3, Kanjiža 2002; 59-60
Fekete J. Jozsef: A szignalista regenyrol, Magyar Szó LX-235 (19650), Ujvidek 2003; 29
Radivoj Šajtinac: Sajber egzistencija video teksta, Dnevnik LXI-20212, Novi Sad 2003; 21
Jasna Melvinger: Kulturalni žamor suvremenog doba, Klasje naših ravni 7-8, Subotica 2005; 77-81
Vajda Gabor: Globalistička samokritika, Klasje naših ravni 7-8, Subotica 2005; 82-83
Ilija Bakić: O receptima stizanja u raj, Gradina-nova serija 10, Niš 2005; 70-72
Dušan Vidaković: U kontekstu svetske neoavangarde, Savremenik 146-147-148, Beograd 2007; 49-52
Žarko Đurović: Tumačenje prirode signalizma, Savremenik 146-147-148, Beograd 2007; 79-81
Dobrica Kamperelić: Signalistički tandem, Savremenik 146-147-148, Beograd 2007; 91-94

Viktor Juriga (Subotica, 20. mart 1975.), pripada umetničkom profilu koji je još uvek retka pojava na našim prostorima. Kao dizajner i autor digitalnih grafika oprobao se takoreći na svim poljima na kojim se grafički dizajn uspešno primenjuje, od samostalnih autorskih izložbi, scenografije, kataloga, omota za knjige i CD-a, pa sve do osmišljavanja vizuelnog identiteta svetski poznatih kompanija. Odrastao je u fotografskom studiju svog oca, poznatog subotičkog fotografa Augustina Jurige, čija mu je široka paleta fotografskih tema pomogla da još od ranog detinjstva sačuva začudnost nad onim što vidi, kalemeći na viđeno svoju ličnu estetiku, osećajnost i finu ironiju. Nakon Srednje grafičke škole u Subotici Viktor Juriga nastavlja školovanje i profesionalno usavršavanje u SAD i 1997. godine stiče diplomu “Primenjenog poslovanja u oblasti grafičkog dizajna” na Lejklend koledžu u Klivlendu. Nagrade i priznanja koja je stekao još tokom školovanja u SAD pojačali su kod Viktora svest o hibridnosti današnjeg likovnog prostora i činjenicu da granice čovekovog poimanja prostora nisu konačne. Zahvaljujući iskustvu iz “velikog sveta” Viktoru je povratak u Srbiju označio i mnogobrojne prilike da svoje znanje primeni u sredini često nepoverljivoj prema mladim, školovanim profesionalcima i novim vizuelnim izrazima. S ocem Augustinom osniva 1988. godine Foto Juriga dizajn studio da bi svoje zajedničko iskustvo i talenat potvrdili radeći promotivne materijale. Viktor kasnije svoje iskustvo dopunjuje u kompanijama kao što su Fresh&Co., Zepter International, Ovation BBDO, ali njegova kreativnost i razigranost najviše dolaze do izražaja tokom dizajniranja omota za CD, koncertnih plakata i drugih promotivnih materijala za umetničke projekte koje radi s prijateljima i koji potvrđuju da njegovi radovi nemaju konkretnu narativnu i stilsku konstantu, što mu daje taj slobodni zamah mašte za iznenađujuća vizuelna rešenja. Jednom rečju, iako je svoju kreativnu energiju stavio u službu privrede, Viktor Juriga godinama uspeva da paraleleno, “za dušu” radi i na nezavisnim umetničkim projektima. Možda je suvišno navesti i činjenicu da je Juriga član Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine i da je učestvovao na većini njihovih kolektivnih izložbi, jer takav biografski podatak često ne ukazuje dovoljno na kvalitet autorskih radova, već ima autorski karakter. Viktor se nakon prve samostalne izložbe 2002. godine u čuvenom Yu-Festu u Subotici, kultnom mestu svega što se u gradu smatralo avangardnim, tek pet godina kasnije 2007. predstavio svojim vizionarsko-fantazmogoričnim digitalnim grafikama u galeriji Forma UPIDIV-a. Uprkos retkim pojavljivanjima u javnosti, svaka izložba na kojoj se Viktor Juriga pojavi kao autor ili koautor izaziva iskrenu pažnju i nepodeljeno oduševljenje publike. Takav odjek je u Subotici imala i njegova zajednička izložba sa pesnikom Zvonkom Sarićem “U zrcalu”, koja redizajniranim fotografijama praznih, prilično oronulih prostora nekadašnjeg Radničkog univerziteta sa nepravilnim komadićima ogledala usečenim u njih sublimira zaboravljene i napuštene ideale i naša današnja lica koja se još uvek u čudu ogledaju u krhotinama prošlosti.

Viktorija Šimon Vuletić

Katalog možete pogledati na našoj Issuu stranici ili u našem BoxNet folderu.

Komentari nisu dozvoljeni.