UPIDIV | Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine | Association of Applied Arts Artists and Designers of Vojvodina

Jedan potpuno drugačiji izveštaj

(Izveštaj na Skupštini UPIDIV,  27. 11. 2010. godne, u Novom Sadu)

Bile su ovo tri godine u očekivanju novih zakonskih rešenja, Zakona o udruženjima i Zakona o kulturi Republike Srbije. Tri godine u iščekivanju rešenja za status Udruženja. Tri godine u kojima se mnogo toga promenilo za i oko samog Udruženja. Da li se nešto promenilo i u samom Udruženju? Mislim da nije. A to je bilo prvo što smo želeli da uradimo kada smo izabrali novu upravu. Hteli smo sve novo, nove programe, nove akcije, nove članove, novu publiku. Tako smo i krenuli, energično i poletno.

Negde na pola 2009. godine su nam objasnili da na finansijsku podršku iz budžeta i ne možemo da računamo. Čak ni na ono što smo već ugovorili. Kraj godine je za njih kraj godine, ono što nisu uplatili, neće ni uplatiti. Za već napravljene troškove i materijale koje smo uradili. Snađite se. Platite sami. A sami nismo imali čime. Posle svega izvukli smo nauk, sada smo oprezniji.

Zašto nismo bili u mogućnosti da sami snosimo troškove programa u UPIDIVu? Naša autorska agencija još od 2002. godine i uvođenja novih poreskih zakona i sistema PDVa, nema nivo prihoda kao ranijih godina. Od tada, ugovoreni posao preko udruženja je opterećen sa cca38% poreza i doprinosa i drugih davanja, jednako kao i Ugovor o autorskom delu, koji može da zaključi svako fizičko lice i za to mu Udruženje nije potrebno. Matematika u praksi je jasna. Klijentima, poručiocima povoljnije je da angažuju neku agenciju ili kompaniju pa u najgorem slučaju plaćaju 18% PDVa, a ne 38% više na urađen posao.

U početku smo mislili da je situacija samo prolazna i da će ovo pitanje biti rešeno, godinama smo počeli da razvijamo teoriju zavere omraženih poreznika protiv slobodarskih umetnika. Na kraju smo shvatili da je u pitanju nezainteresovanost i da smo tranziciona kolateralna šteta, da ovo pitanje nikome nadležnom nije bilo zanimljivo za rešavanje. U prilog tezi o nemarnosti govori i činjenica, da deo doprinosa koji se i danas na ime posla naplati poručiocu i uplaćuje PIO fondu po osnovu angažovanja člana UPIDIVa, tamo se ne raspoređuju na njegovo ime, ni na staž, niti član ima ikakve koristi od toga.

Pretežni izvor finansiranja danas u Udruženju su projekti. Projekte je potrebno osmisliti, pisati, podnositi, o njima izveštavati… A treba ih i realizovati. Rad članova u upravi je volonterski, a na plate dvoje zaposlenih ode veći deo skromnih prihoda. Jedno od rešenja za praktičan rad galerije Udruženja bilo je angažovanje lica na civilnom služenju vojnog roka. “Vojnici” su u dve smene imali dnevna dežustva u glaleriji, bili pomoćno osoblje u radu sekretarijata. Vojna obaveza je ukinuta i Vojni odsek nam više ne „šalje vojnike”. Izgleda da ćemo opet morati između sebe da se brojimo i prepiremo oko kačenja i postavljanja izložbi, kao i ranije 😉

Novost po pitanju troškova i funcionisanja Udruženja je i plaćanje zakupa poslovnog prostora, kojeg smo ranije kao deo kulturnog života grada bili oslobođeni, sada JKP Poslovni prostor plaćamo zakup prostora mesečno u grupi sa društveno političkim organizacijama.

Ostali članovi, potpuno razumljivo, obzirom na opštu situaciju u kojem se i članovi i Udruženje nalazi, slabo su motivisani za veće angažovanje u okviru Udruženja. Pitanje visine i redovnog plaćanja članarine, ostavili smo tokom ove dve tri godine na savest samih članova, jer odgovor, na pitanje “šta ja imam od Udruženja?”, tokom predhodne tri godine zaista nije bilo lako dati.

Savetovali su nam i sugerisali da moramo nešto da promenimo, da nađemo neki novi oblik funcionisanja. Razmišljati „tržišno“ već se podrazumevalo.

Mnogi će se složiti da kultura i umetnost ne može biti nužno komercijalna jer je onda to nešto drugo. Međutim, kultura i umetnost, pogotovu ova naša, primenjena, ne moraju biti nužno dotirani. Za to je potreban je zdrav, ispravan sistem i poslovni ambijent. Udruženje bi moglo samo sebe da finansira i razvija sve svoje projekte i međunarodnu saradnju, ukoliko bi visina zaduženja na angažovanje članova, bila izjednačena sa visinom PDVa koji naplaćuju agencije na iste ove usluge. (Ove obaveze su do 2002. godine bile u nivou Poreza na promet usluga.) U takvom ambijentu, ovaj bi izvešaj sigurno izgledao drugačije.

Sada nam se pružila prilika, da sa novim Statutom UPIDIVa, a u svetlu novog Zakona o kulturi Republike Srbije i novog Zakona o udruženjima, dobijemo, naše, novo, 50 godina staro udruženje, pa da se za neko vreme na nekoj narednoj Skupštini dočekamo taj, jedan drugačiji izveštaj.

Tamari, Čuletu, Nataši i Peđi hvala na saradnji. Mini hvala za Formu. Minji i Mili hvala na strpljenju.

Ljubomir Maksimov, grafički dizajner

Komentari nisu dozvoljeni.